Polako ali sigurno ne znam više gde se nalazim. Svaki dan je isti i svaki isto provodim. Do društva na kafu, pa na fax, pa opet kafa, pa vežbe, pa domaći i spavanje. Svaki dan isto. Jako ne volim osećaj da gubim kontrolu nad samim sobom. Dešava mi se tako puno stvari, a opet ništa novo.
Ne znam više šta da radim. Osoba koju relativno dobro poznajem(ili ne) mi se žali zbog nesrećnog stanja u kome je trenutno i da želi da napusti stan u kome je - zbog cimera. Početak priče je u tome da je ta osoba bila u dugoj vezi oko 2 godine i da u toj vezi bas i nije bila verna, veza je preknuta i sada su nastale još veće komplikacije. Cimeri su se družili sa obe osobe iz te veze i znaju za nevernosti koje su se desile(pretpostavljam iz prve ruke). Po mom mišljenju ti ljudi nisu ni krivi ni dužni a neterani su da biraju sa kime će da se druže...to nije fer. I sada ta grupa ljudi vidi rešenje u tome da stalno začikuju i budu grubi sa osobom o kojoj ja govorim. Čisto nije fer, ako želi neko da se drži po strani to i treba raditi. Ali tu se javlja drugi problem...da li je druga strana iz te bivše veze možda tražila to od njih? Mada je to malo verovatno, ne može se isključiti kao opcija. Opet je i to nefer, moglo bi praktično biti ucenjivanje...
Opet čak i da je to tako kako je, i dotična persona, a i sama zna da ne postupa fer zahteva stvari koje ne sme da zahteva po raskidu, sada umišlja svoj svet kao oronulo rastureno mesto bez ljubavi i mrvice milosti. Ja se trenutno nalazim u nebranom grožđu jer osećam potrebu te osobe da mi stavi do znanja da ću i ja biti prinuđen da biram, a ja to ne želim.
U ovakvim situacijama ja se uglavnom postavim realno. Kažem svima sve što mislim, Želeli oni to da čuju ili ne. Nisam osoba koja može samo da se drži po strani i zato mislim da je to i najbolje. Ako budem ćutao u uglu sigurno ću nešto reći što ne treba, ovako se ogradim i zdravo đaci. Ipak, ne mogu se ne pitati da li je pravilan taj stav. Zar neću na taj način povrediti tu osobu? Ne čini le me to onda na neki način zlim?
Šta je sa tom osobom, zar nije nefer to što traži od mene, zar nije nefer to što zahteva neke nerealne stvari od bivše veze?
Šta je sa populacijom "cimera" ni oni nisu ostali čisti u svemu ovome....
Da li shvatate da u ovoj priči niko nije postupio pravilno, ili možda jeste? Ne znam. Ne znam da li iko kada radi išta postupa pravilno. Uvek će neko biti povređen. Zato život i jeste tako težak i komplikovan, zato ljubav bez koje se ne može i jeste tako bolna.
p.s.(post je namerno napisan bez lica sa ciljem da se ukaže na to da nije bitan pol osobe o kojoj govorim, mogla bi to biti devojka ali i muškarac. To je nekako i suština da se ova priča može primeniti na toliko mesto i raznih situacija da je to zastrašujuće u neku ruku.)
Ne znam više šta da radim. Osoba koju relativno dobro poznajem(ili ne) mi se žali zbog nesrećnog stanja u kome je trenutno i da želi da napusti stan u kome je - zbog cimera. Početak priče je u tome da je ta osoba bila u dugoj vezi oko 2 godine i da u toj vezi bas i nije bila verna, veza je preknuta i sada su nastale još veće komplikacije. Cimeri su se družili sa obe osobe iz te veze i znaju za nevernosti koje su se desile(pretpostavljam iz prve ruke). Po mom mišljenju ti ljudi nisu ni krivi ni dužni a neterani su da biraju sa kime će da se druže...to nije fer. I sada ta grupa ljudi vidi rešenje u tome da stalno začikuju i budu grubi sa osobom o kojoj ja govorim. Čisto nije fer, ako želi neko da se drži po strani to i treba raditi. Ali tu se javlja drugi problem...da li je druga strana iz te bivše veze možda tražila to od njih? Mada je to malo verovatno, ne može se isključiti kao opcija. Opet je i to nefer, moglo bi praktično biti ucenjivanje...
Opet čak i da je to tako kako je, i dotična persona, a i sama zna da ne postupa fer zahteva stvari koje ne sme da zahteva po raskidu, sada umišlja svoj svet kao oronulo rastureno mesto bez ljubavi i mrvice milosti. Ja se trenutno nalazim u nebranom grožđu jer osećam potrebu te osobe da mi stavi do znanja da ću i ja biti prinuđen da biram, a ja to ne želim.
U ovakvim situacijama ja se uglavnom postavim realno. Kažem svima sve što mislim, Želeli oni to da čuju ili ne. Nisam osoba koja može samo da se drži po strani i zato mislim da je to i najbolje. Ako budem ćutao u uglu sigurno ću nešto reći što ne treba, ovako se ogradim i zdravo đaci. Ipak, ne mogu se ne pitati da li je pravilan taj stav. Zar neću na taj način povrediti tu osobu? Ne čini le me to onda na neki način zlim?
Šta je sa tom osobom, zar nije nefer to što traži od mene, zar nije nefer to što zahteva neke nerealne stvari od bivše veze?
Šta je sa populacijom "cimera" ni oni nisu ostali čisti u svemu ovome....
Da li shvatate da u ovoj priči niko nije postupio pravilno, ili možda jeste? Ne znam. Ne znam da li iko kada radi išta postupa pravilno. Uvek će neko biti povređen. Zato život i jeste tako težak i komplikovan, zato ljubav bez koje se ne može i jeste tako bolna.
p.s.(post je namerno napisan bez lica sa ciljem da se ukaže na to da nije bitan pol osobe o kojoj govorim, mogla bi to biti devojka ali i muškarac. To je nekako i suština da se ova priča može primeniti na toliko mesto i raznih situacija da je to zastrašujuće u neku ruku.)
