:)

Zelim da se jos jednom zahvalim svima koji su pomogli u ispravljanju greske koju sam ja nearom i svojom lenjoscu kreirao.

Hvala vam svima i molim vas da ubuduce ne pravite nasoj profesorici problema vec ostavite komentar na blogu sa svojim misljenjima i eventualnim korekcijama mojih gresaka :)))))
HVALA JOS JEDNOM!!!

Ohrid

Hmmm....Ohrid...evo vec 3 godina kako ja planiram tamo da se vratim...bar jos jednom...mesto je predivno.
Neverovatno je koliko čovek može tamo da se odmori. Da, svi oni koji ovde zađu primete da nisam neki party animal...šta ću takav sam, volim moj mir,moje prijatelje... mislim da će to biti jedno lepo iskustvo jer idem tamo početkom avgusta i ostajem koliko god para budem imao u džepu dok ne potrošim. Uskoro ću i par slika dodati samo da vam dočaram osećaj, ali ne odmah moram da nađem gde su mi :)
Ideja mi je ovakva: jutro, rano je. Ja ustajem i uzimam knjigu i kafu i odlazim na terasu(po moguđstvu ali može i obična bašta ili samo neko mesto odakle mogu da gledam sunce ;) ). Palim cigaru i osećam kako me sva tenzija napušta... Kasnije pravim doručak za mene + moje prijatelje koji će tamo biti samnom (wiki, milica, kristina + još neke 3 devojke koje ne znam). posle doručka i sređivanja idemo na plažu gde ću bezobrazno da se kupam na brzaka svakih pola sata a u međuvremenu da čitam knjigu ili igram Lorerm-a (ko razume shvatiće ;) ).u povratku hvatamo neku klopu i onda idemo malko u razgledanje grada i njegovih znamenitosti kojih je, hvala , puno! I na kraju quality time with friends...aka izlazak ili jednostavno noćno kupanje ili sl...
Jedan dan definitivno moramo da obezbedimo da odemo na Sveti Naum...ah, taj mir tamo... ja to ne umem rečima opisati jer tišina je jedino što može da opiše takvo mesto.
Možda će neki zameriti jer nije raskošno ili nema ludovanja u mom planu, ali volim sebe da smatram skromnim i mislim da će nam bez obzira na sve ipak biti lepo :)

E, a sad real-world... AVGUST JE JOŠ DALEKO!!! :(

Teret

Ja nisam osoba koja se dobro snalazi sa ironijom, mislim znam da je vrlo moćno oružje i po potrebi mogu da je koristim, tada će vam moji prijatelji reći kako sam najgora osoba na svetu. Nekako uvek umem da potrefim u tačku koja najviše boli u datom trenutku ali da ipak bol ostane prolazan. To je jedna od mojih osobina koju baš ne volim. Ipak, mnogo gore situacije od tih su one kada ljudi misle da sam hteo da ih povredim, pokažem kako su manje vredni od mene ili slično, kada samo izražavam svoje mišljenje ili još gore želim da pomognem. U takvim trenucima osećam se kao da me niko ne poznaje. Ja nisam neko ko može samo tako iz čista mira neisprovociran da povredi drugu osobu. Jednostavno ne bih voleo da meni neko to učini i ja to ne činim drugim ljudima. Opet, kao i svaka druga osoba uvek stvari gledam prvo iz svog ugla, a kako imam brži jezik od pameti nekada to zna da bude problem.
Ne patim od nekih preteranih predrasuda. Ali teško je izdržati ljude koji pate od njih i to naručito kad su predrasude vezane za njih same, oni su uvek spremni da vam stave loše reči o njima u usta.
Kada mi se desi tako neka malko glupa stvar i izlanem nešto što vređa, volim da mi ljudi kažu lepo i izvinjenje će odmah biti tu jer ću smatrati da je potrebno, ali kada krenu sa ironijom i bezobraznim dopaskama ili čak ignorisanjem...e to već vređa i čini da se osećam kao opterećenje koje im je bez njihove volje nametnuto. Tada najradije bivam sam sa svojim bolom. Tražim rešenje i način da se iz svega izađe tako da svi budu zadovoljni. Naravno, to neretko nije moguće, ali ja uvek trošim vreme na takve stvari. Najgori stepen mog nezadovoljstva je kada odlučim da jednostavno ne želim da budem opterećenje nekome i shvatim da ako ja ne budem taj koji će zvati, druga osoba sigurno neće ništa učiniti. Da li sam u tom slučaju ja kriv? ili možda ne...
Ne volim svoje raspoloženje, nekada previše razmišljam... Nekada ne znam kako da se opustim i da uživam a nekada mi se čini samo da moje prisustvo negde unosi neprijatnost i najradije ću samo pobeći. Od ljudi, od sveta, od svetlosti dana, od muzike, pogleda prolaznika, sebe... svega... Trudim se da u sebe "ugradim" osobine koje mi se sviđaju kod drugih ljudi i onda te osobine i tražim, uvek ima novih osobina koje mi se sviđaju kod nekog, a niko drugi ih nema. U tom mom traženju, takvom kakvo je, previše često se razočaram u ljude. Shvatiti koliko su neki ljudi u poricanju sebe samih i koliko smo nekada prazni i sebični je jezivo u najmanju ruku. Ne želim da budem ničiji teret...

E a sad - NOVE NADE :)

Sa ponosom moram da predstavim, iako znam da kasnim (to je namerno), sajt novih nada FTN-a Iz Novog Sada, iako ja nisam medju tim koji su kreirali taj sajt, vrlo sam ponosan sto su ljudi uspeli to da urade i sto stvarno se trude :)))))
Moje Cestitke i najbolje zelje, zasluzili su mnogo vise, ali ja sad mogu samo da ih malko reklamiram ;)
http://www.bloggernauts.net/

Petak 13.

Na danasnji dan: "1519. Rođena francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči, kćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija. Posle smrti muža Anrija II, od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja. Po njenom nalogu, 1572. izvršen pokolj više hiljada protestanata u Francuskoj, Bartolomejska noć."
E ovo sam ja nasao kako mi stoji u RSS readeru danas kad sam dosao kuci sa faxa...(da nedelja je ali na FTN kolokvijumi nedeljom su noramalna stvar...)
Sad, za one koji nisu imali srecu da im istoriju predaje Nada Domazet-Januzovic mozda ce ovo biti nova stvar.
<* Kao prvo, zelim da se izvinim zbog greske koju sam nacinio prilikom postavljanja ovog teksta jer iz moje lenjosti da proverim informacije koje sam imao promasio sam poreklo Petka 13. za cela dva veka! Druga stvar, i mnogo bitnija, je da zelim da se zahvalim svim ljudima koji su ucestvovali u akciji ciji je cilj bio ispravka dole ispravljanih gresaka. Hvala vam svima, i hvala mojoj dragoj profesorici koja je uspela da me nadje i ulepsa mi jos jedan dan!!! :)
*>
Jedne aprilske noci 1572. godine nastao je Petak 13. Da to je bila Bartolomejska noc.
<*
A ovo je tekst koji je tu trebao da stoji od samog pocetka.
Na osnovu mojih izvora - wikipedia prvenstveno, ovo je pretpostavka o poreklu Petka 13. za koju vazi da je najverovatnija.

*>
Petak 13. je nastao oktobra 1307. i vezan je za vitezove Templare i francuskog kralja Filipa IV po cijem je naredjenju izvrseno simultano hapsenje, mucenje i konacno ubijanje svih francuskih Templara. Znam da nije lepo ostavljati nepotpune informacije (o to sam se vec opekao), tako da evo ga i link ka stranicama Wikipedie na kojoj mozete detaljnije da se informisete o ovom konkretnom dogadjaju...


Da sad jos samo znam zasto sam odlucio ovo da napisem posle toliko vremena... Valjda je lepo setiti se nekih stvari, a mene je ova vest podsetila na moju profesoricu, na srednju skolu, na cinjenicu zasto toliko volim znanje i na ovaj blog, mesto na kome uvek mogu da zapisem sve sto me muci, raduje ili jednostavno zanima...

---------------------------------------------------------------
E a sad druga tema :))))))
Looking For Group
Ovo je strip kog svaki ljubitelj D&D mora da procita, pod obavezno!!!!
Ja sam sasvim slucajno saznao za njega ali kad sam saznao seo sam i procitao svih do tada postojecih 80ak strana. Sada ima i mnogo vise sttrana, mislim da je broj negde oko 140... Predivna stvar, stvarno sam se slatko smejao Richardovim salama i luckastom ponasanju, njegovom smislu za humor, neustrasivosti (uglavnom ironicnoj) i jednostavno njegovoj gluposti .
Nadam se da ce i svaki slucajni prolaznik na ovom sajtu pogledati LFG jer stvarno je vredno :))))

knjige

Biti covek, rodjen bez svoga znanja i bez svoje volje, bacen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdrzati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredvidjene postupke svoje i tudje, koji ponajcesce nisu po meri nasih snaga. A povrh svega, treba jos izdrzati i svoju misao o svemu tome. Ukratko: biti covek.
Secate se ovog, ne?
Da, to je rekao Ivo Andric. Iako nisam neki preterani ljubitelj njegovog stila, jako mi se svidja njegova ideja price i pricanja.
Eto, citao sam malo u poslednje vreme... Procitao sam Da Vincijev kod. Zanimljiva knjizica... Da kazem knjizica jer se cini kao da je nesto veliko, a nije. Utoliko je zanimljivije od ostalih jeftinih bestselera ukoliko je vise upleteno u stvarnost. Neko pametan je rekao jos davno mislim, da je najbolja laz polulaz. Bio/la je u pravu, jer ovo se cini neverovatno realno i vrlo je zanimljivo moram priznati.
Retko kad citam tako nesto, ali stil mu je savrsen po mom misljenju. Uostalom ima sve sto odgovara ovom nasem urbanom svetu: dinamicnost, realnost, malo opisa, malo emocija, bez puno odugovlacenja...
Ali ne znam, jos uvek sam ja navucen na dobru, ne bas tako staru epsku fantastiku, i fantastiku uopste...
Mislim samo da je svet i previse pun zlobe, nefer svari i ljudi... da ljudi koji su uvek dobri, a opet uvek nekako nadju nacin da se medjusobno povrede.
Siguran sam da ako realno mozete da sagledate, da cete shvatiti da je to istina. Retki su ljudi koji zele da naude drugima, ali nekada jednostavno nismo u mogucnosti da to ne ucinimo...
Voleti znaci biti u agoniji, osecati bol celim svojim telom u svakom momentu. Uvek ce se desiti neki momenat kada ce bol postati tolika da je primetimo, a nekad i toliko jaka da necemo cutati o njoj. Dobra stvar je da su ljudi poprilicno zaboravna bica pa da se bas i ne secamo svih nanetih nam boli.
Moje misljenje je da u nasoj zemlji nikada niko nece biti u potpunosti srecan... Jednostavno je stvarno. Sa roditeljima znamo da budemo(ili bar imamo predstavu da bi trebalo da budemo) mnogo blizi nego sto je to moguce, sa prijateljima moramo biti STALNO da bi nas smatrali prijateljima, propustite jedan dan da nekoga nazovete i vec su tu price kako ste ljuti..., braca i sestre retko funkcionisu kao prijatelji... da li treba da nastavim? Mislim da ne...
Znam da ovaj post konfuzno zvuci, ali tako se i osecam, razmisljam tako da mi misli lete na sve strane... Takav je danasnji dan i takvih ce biti jos, ne bojim se...previse. Ali i taj strah nije toliki da ne mogu da mu se suprodstavim.
Idem sad da spavam... ako ne budem previse mislio ;)