Teret

Ja nisam osoba koja se dobro snalazi sa ironijom, mislim znam da je vrlo moćno oružje i po potrebi mogu da je koristim, tada će vam moji prijatelji reći kako sam najgora osoba na svetu. Nekako uvek umem da potrefim u tačku koja najviše boli u datom trenutku ali da ipak bol ostane prolazan. To je jedna od mojih osobina koju baš ne volim. Ipak, mnogo gore situacije od tih su one kada ljudi misle da sam hteo da ih povredim, pokažem kako su manje vredni od mene ili slično, kada samo izražavam svoje mišljenje ili još gore želim da pomognem. U takvim trenucima osećam se kao da me niko ne poznaje. Ja nisam neko ko može samo tako iz čista mira neisprovociran da povredi drugu osobu. Jednostavno ne bih voleo da meni neko to učini i ja to ne činim drugim ljudima. Opet, kao i svaka druga osoba uvek stvari gledam prvo iz svog ugla, a kako imam brži jezik od pameti nekada to zna da bude problem.
Ne patim od nekih preteranih predrasuda. Ali teško je izdržati ljude koji pate od njih i to naručito kad su predrasude vezane za njih same, oni su uvek spremni da vam stave loše reči o njima u usta.
Kada mi se desi tako neka malko glupa stvar i izlanem nešto što vređa, volim da mi ljudi kažu lepo i izvinjenje će odmah biti tu jer ću smatrati da je potrebno, ali kada krenu sa ironijom i bezobraznim dopaskama ili čak ignorisanjem...e to već vređa i čini da se osećam kao opterećenje koje im je bez njihove volje nametnuto. Tada najradije bivam sam sa svojim bolom. Tražim rešenje i način da se iz svega izađe tako da svi budu zadovoljni. Naravno, to neretko nije moguće, ali ja uvek trošim vreme na takve stvari. Najgori stepen mog nezadovoljstva je kada odlučim da jednostavno ne želim da budem opterećenje nekome i shvatim da ako ja ne budem taj koji će zvati, druga osoba sigurno neće ništa učiniti. Da li sam u tom slučaju ja kriv? ili možda ne...
Ne volim svoje raspoloženje, nekada previše razmišljam... Nekada ne znam kako da se opustim i da uživam a nekada mi se čini samo da moje prisustvo negde unosi neprijatnost i najradije ću samo pobeći. Od ljudi, od sveta, od svetlosti dana, od muzike, pogleda prolaznika, sebe... svega... Trudim se da u sebe "ugradim" osobine koje mi se sviđaju kod drugih ljudi i onda te osobine i tražim, uvek ima novih osobina koje mi se sviđaju kod nekog, a niko drugi ih nema. U tom mom traženju, takvom kakvo je, previše često se razočaram u ljude. Shvatiti koliko su neki ljudi u poricanju sebe samih i koliko smo nekada prazni i sebični je jezivo u najmanju ruku. Ne želim da budem ničiji teret...

E a sad - NOVE NADE :)

Sa ponosom moram da predstavim, iako znam da kasnim (to je namerno), sajt novih nada FTN-a Iz Novog Sada, iako ja nisam medju tim koji su kreirali taj sajt, vrlo sam ponosan sto su ljudi uspeli to da urade i sto stvarno se trude :)))))
Moje Cestitke i najbolje zelje, zasluzili su mnogo vise, ali ja sad mogu samo da ih malko reklamiram ;)
http://www.bloggernauts.net/

Petak 13.

Na danasnji dan: "1519. Rođena francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči, kćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija. Posle smrti muža Anrija II, od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja. Po njenom nalogu, 1572. izvršen pokolj više hiljada protestanata u Francuskoj, Bartolomejska noć."
E ovo sam ja nasao kako mi stoji u RSS readeru danas kad sam dosao kuci sa faxa...(da nedelja je ali na FTN kolokvijumi nedeljom su noramalna stvar...)
Sad, za one koji nisu imali srecu da im istoriju predaje Nada Domazet-Januzovic mozda ce ovo biti nova stvar.
<* Kao prvo, zelim da se izvinim zbog greske koju sam nacinio prilikom postavljanja ovog teksta jer iz moje lenjosti da proverim informacije koje sam imao promasio sam poreklo Petka 13. za cela dva veka! Druga stvar, i mnogo bitnija, je da zelim da se zahvalim svim ljudima koji su ucestvovali u akciji ciji je cilj bio ispravka dole ispravljanih gresaka. Hvala vam svima, i hvala mojoj dragoj profesorici koja je uspela da me nadje i ulepsa mi jos jedan dan!!! :)
*>
Jedne aprilske noci 1572. godine nastao je Petak 13. Da to je bila Bartolomejska noc.
<*
A ovo je tekst koji je tu trebao da stoji od samog pocetka.
Na osnovu mojih izvora - wikipedia prvenstveno, ovo je pretpostavka o poreklu Petka 13. za koju vazi da je najverovatnija.

*>
Petak 13. je nastao oktobra 1307. i vezan je za vitezove Templare i francuskog kralja Filipa IV po cijem je naredjenju izvrseno simultano hapsenje, mucenje i konacno ubijanje svih francuskih Templara. Znam da nije lepo ostavljati nepotpune informacije (o to sam se vec opekao), tako da evo ga i link ka stranicama Wikipedie na kojoj mozete detaljnije da se informisete o ovom konkretnom dogadjaju...


Da sad jos samo znam zasto sam odlucio ovo da napisem posle toliko vremena... Valjda je lepo setiti se nekih stvari, a mene je ova vest podsetila na moju profesoricu, na srednju skolu, na cinjenicu zasto toliko volim znanje i na ovaj blog, mesto na kome uvek mogu da zapisem sve sto me muci, raduje ili jednostavno zanima...

---------------------------------------------------------------
E a sad druga tema :))))))
Looking For Group
Ovo je strip kog svaki ljubitelj D&D mora da procita, pod obavezno!!!!
Ja sam sasvim slucajno saznao za njega ali kad sam saznao seo sam i procitao svih do tada postojecih 80ak strana. Sada ima i mnogo vise sttrana, mislim da je broj negde oko 140... Predivna stvar, stvarno sam se slatko smejao Richardovim salama i luckastom ponasanju, njegovom smislu za humor, neustrasivosti (uglavnom ironicnoj) i jednostavno njegovoj gluposti .
Nadam se da ce i svaki slucajni prolaznik na ovom sajtu pogledati LFG jer stvarno je vredno :))))

knjige

Biti covek, rodjen bez svoga znanja i bez svoje volje, bacen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdrzati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredvidjene postupke svoje i tudje, koji ponajcesce nisu po meri nasih snaga. A povrh svega, treba jos izdrzati i svoju misao o svemu tome. Ukratko: biti covek.
Secate se ovog, ne?
Da, to je rekao Ivo Andric. Iako nisam neki preterani ljubitelj njegovog stila, jako mi se svidja njegova ideja price i pricanja.
Eto, citao sam malo u poslednje vreme... Procitao sam Da Vincijev kod. Zanimljiva knjizica... Da kazem knjizica jer se cini kao da je nesto veliko, a nije. Utoliko je zanimljivije od ostalih jeftinih bestselera ukoliko je vise upleteno u stvarnost. Neko pametan je rekao jos davno mislim, da je najbolja laz polulaz. Bio/la je u pravu, jer ovo se cini neverovatno realno i vrlo je zanimljivo moram priznati.
Retko kad citam tako nesto, ali stil mu je savrsen po mom misljenju. Uostalom ima sve sto odgovara ovom nasem urbanom svetu: dinamicnost, realnost, malo opisa, malo emocija, bez puno odugovlacenja...
Ali ne znam, jos uvek sam ja navucen na dobru, ne bas tako staru epsku fantastiku, i fantastiku uopste...
Mislim samo da je svet i previse pun zlobe, nefer svari i ljudi... da ljudi koji su uvek dobri, a opet uvek nekako nadju nacin da se medjusobno povrede.
Siguran sam da ako realno mozete da sagledate, da cete shvatiti da je to istina. Retki su ljudi koji zele da naude drugima, ali nekada jednostavno nismo u mogucnosti da to ne ucinimo...
Voleti znaci biti u agoniji, osecati bol celim svojim telom u svakom momentu. Uvek ce se desiti neki momenat kada ce bol postati tolika da je primetimo, a nekad i toliko jaka da necemo cutati o njoj. Dobra stvar je da su ljudi poprilicno zaboravna bica pa da se bas i ne secamo svih nanetih nam boli.
Moje misljenje je da u nasoj zemlji nikada niko nece biti u potpunosti srecan... Jednostavno je stvarno. Sa roditeljima znamo da budemo(ili bar imamo predstavu da bi trebalo da budemo) mnogo blizi nego sto je to moguce, sa prijateljima moramo biti STALNO da bi nas smatrali prijateljima, propustite jedan dan da nekoga nazovete i vec su tu price kako ste ljuti..., braca i sestre retko funkcionisu kao prijatelji... da li treba da nastavim? Mislim da ne...
Znam da ovaj post konfuzno zvuci, ali tako se i osecam, razmisljam tako da mi misli lete na sve strane... Takav je danasnji dan i takvih ce biti jos, ne bojim se...previse. Ali i taj strah nije toliki da ne mogu da mu se suprodstavim.
Idem sad da spavam... ako ne budem previse mislio ;)

Roštilj

Jaoj... kako sam se prejeo, znaci bilo preterano, samo me u jednom momentu saseklo... strašno... ali bar sam uživao... bio de dobar provod, cool društvo, lepo veče u svakom slučaju, a sutra, ponovo na učenje... bar kad se otreznim... :)
Laku Noć!!!!

20.12.2007

Život nekada zna da bude surov... Evo dogovorio sam se da idem na novu godinu kod druga u stan...a sad zasto je to surovo: bice nas 9-orica kolega...da očekujem celu noc da se priča o faxu i da svi budemo mrtvi pijani...ali ko zna to samo za sada zvuči kao ne-bađ-tako-sjajna-ideja ali šta da radim, već sam se dogovorio...
Ove godine čak nemam ni prazničnog duha, kao da nova nije na dve nedelje od nas, ali ipak se dobro osecam, poceo sam mnogo manje da se nerviram oko svega. Valjda je to dobra stvar.
Žao mi je što mi se nije ispunila želja da dočekam novu sa par ljudi sa kojima bih želeo... Ali dobro nije valjda ovo poslednja koju dočekujemo, nadam se.
Svakako ja ću na tu žurku krenuti sa puno nade i nimalo očekivanja, tako će ispasti dobro mislim :)
A gde ćete vi za doček Nove godine???

@3 pm

Znam, znam... dugo nisam pisao... Nisam imao želje da pišem, a isto tako ni vremena. Seli su nam malo za vrat krenuli punom parom i evo posle 3 nedelje konačno imam malo odmora... Zadovoljan sam, relativno, svojim uspesima... Glupo je reci tako, mozda razmišljam na pogrešan način - zadovoljan sam onim što sam dobro uradio, relativno zadovoljan onim što sam ok uradio i ne razočaran ali... trudim se da ne mislim trenutno o onome što sam loše uradio. Da, i pored svega toga ja imam dovoljno pozitivnog pogleda na sve da kažem "loše sam uradio", a ne "nisam uradio dobro", jer ipak je nešto urađeno...

Nekada je pravo čudo koliko stvari uspem da naučim na loše urađenom kolokvijumu. Uvek nekako posle saznam šta je bilo to što sam loše uradio. Ali zbog takvih stvari mi bude drago, jer onda budem siguran da tu grešku neću više napraviti.
Ispali smo debili preključe. Ne znam ni zašto smo to uradili, i ne bih voleo to da ponovim, ali bilo nam je dosta svega pretpostavljam i kolokvijuma i vežbi i dosađivanja na predavanjima. Otišli smo na pivo za vreme jednih vežbi i odlučili da polu pijani odemo na sledeće. Da, bilo je nezaboravno, ali ne baš i lepo nezaboravno, nekako me je sramota još uvek... Nije fer prema asistentkinji iako nismo pravili probleme. Ona nije ni shvaila šta se dešava čini mi se. Na moje veliko čudo, ja sam uspeo da odradim obe vežbe i to tačno.... i na vreme... Neću to da se ponovi.
Veliki broj ljudi mi nedostaje... Sa puno njih se nisam video već više od mesec dana i sad mi je bezveze da zovem, ne volim razgovore tipa "pa gde si ti?", od njih mi je neprijatno. Istina je da sam mogao da nađem sat vremena, ali bio sam i previše umoran i želeo sam da na faksu sve dobro prođe... Sad mi je žao. Voleo bih da nije moralo tako da bude, jer svi oni meni puno znače u životu.
Mislim da sam se sa jednim drugom i posvađao. Nisam ni to želeo tako da bude, sad se osećam glupo... teško je opisati osećanje, imam osećaj da on meni to nikada neće oprostiti... A istina je da sam bio umoran i da ja nisam želeo da previše šale odvede u svađu-raspravu bolje je reći. Ispao sam samo budala koja hoće da se svađa... a bio sam nervozan zbog male gomile stvari, posle svega toga ta "gomila" se čini sve manjom, a ja se sve lošije osećam. Ipak smo kolege, to ne bi trebalo tako da bude... Ipak, nasuprot mojim željama, čini mi se sve više da opet nisam našao društvo kome bih pripadao i u kome bi me prihvatili... Uvek se osećam kao stranac... To može imati i svoje razloge u meni, ali ne znam, ne želim o tome da razmišljem, takve stvari i misli me deprimiraju...
Organizujemo novu godinu. Biće kod Viktora, očekujem dobar provod, nadam se da ću se iskakati malo, treba mi negde svoju energiju da ispucam...
Naručio sam kartu za EXIT08 nadam se da će biti bolji nego prošle godine... malo su ga ukaljali prošle godine, iako EXIT ne može da bude loš...
Još sam u dugovima... Čekam da saznam da li sam dobio stipendiju da mogu da vratim dugove, da se ne osećam dužnim više. Da budem "čist".
Postao sam pohlepan, želim previše stvari...
Idem da spavam, sutra je novi dan. Treba skupiti energije da se suočim sa svetom...