Good Stuff

Posle, evo dosta vremena, sasvim slučajno, odlučih da odgledam par dobrih "starih" filmova Molin Rouge i Corpse Bride. Divno, dugo nisam tako uživao.
Moulin Rouge. Te divne numere, fascinantne obrade svima nam dobro poynatih pesama i sve to uz atraktivnu koreografiju i vrlo potresnu priču...vrlo blizu savršenstva! "There was a boy...", počinje film, očekivanja su astronomska za svakoga ko ovaj film nije gledao. U početku se čini vrlo šašavim (u suštini i jeste na jedan možda bizaran način) bar sve do momenta kada Ewan McGregor ne zadobije pažnju svojim prodornim glasom, "Hill are alive with the sounds of music!" Ja sam se sav naježio... Neverovatno je kako ovaj film u svojim pojedinim momentima može da me natera da želim istovrermeno da se smejem i plačem. Nikada neću shvatiti kako je to uspešno odrađeno. Divna kostimografija, savršena priča, a osvetljenje je već stvar koju samo po sebi mogu hvaliti na dugačko i naširoko. Ewan-ovi dueti sa Nicole Kidman, e to je vec druga priča, ako je film blizu, ove numere su čisto savršenstvo! Nicole(Satine) sa svojim nežnim glasom, snagom i lepotom(pozamašnom moram priznati) me je prosto očarala... Dalje bilo šta da kažem biće previše, ovo remek-delo se mora odgledati!
Corpse Bride... Ne znam šta mi bi da se uhvatim u redu jedan za drugim dva mjuzikla, ali eto učinio sam to i nisam se pokajao. Tim Burton-u tako karakteristična i pomalo morbidna atmosvera od koje vas prolazi jeza, sklopljena u kombinaciju sa nežnim ali snažnim muzičkim numerama svakog natera da na kraju filma vrati se nazad koji minut, čisto da još jednom čuje da li "According to plan" ili "Tears to shed". Mračni, tumorni, siv i "beživotan" svet živih stavljen je u brilijantan kontrast sa raspevanim, energičnim, raznobojnim svetom mrtvih. To može samo Tim Burton. Lutke koje stvarno igledaju žive(mrtve) bile su idealne za ovu priču, a Glasovi Johnny Deppa, Helene Bonham Carter i Emily Watson su prava kombinacija da se svako samo opusti i uziva. Iako priča možda i nije najrazvijenija u smislu dužine i odugovlačenja, svako ko je gledao film će se složiti da takvo nešto nije ni bilo neophodno. Svako produžavanje ili modifikovanje ovog dela vodilo bi silaznom putanjom.
Tako je divno setiti se nekih stvari kojima smo se oduševili i prvi put i biti u mogućnosti ponovo ih preživeti....Možemo samo biti zahvalni za postojanje filmske umetnost.