Konačno kraj!

I eto tako sam ja tri dana za redom sedeo i učio sociologiju (oh, Gospode, odvrtnog li predmeta, vrag ga odneo ko god da ga je smislio...), da bih se danas, konačno otarasio i tog bremena... Imao sam dosta sreće, moram priznati, jer nisam bas dobro znao, ali ubola me pitanja da bolje nisu mogla. Ta sreća koju sam doživeo danas me je nekako naterala da se zapitam o par stvari,a najbitnija je da li i koliko je to bila sreća, šta je sreća uopšte i da li se na nju može uticati?
Šta da kažem, ja licno u srećune verujem, bar ne uonom obliku u kome je drugi ljudi vide. Po meni sreća ni ne postoji nego je to samo verovatnoća, sve se to vrati na svoje i ostane kako je i bilo, kad sve dodaš i oduzmeš dođeš ponovo na nulu, odakle si i krenuo. Ne verujem da postoje ljudi koji su ‚‚srećni‚‚ , jer takvi ljudi uglavnom imaju probleme na nekom drugom ličnom planu, a kojih mi ostali ni ne možemo da budemo svesni.
Danas sam doneo još jednu odluku, pošto se ja bavim računarima u privatnom životu, a veoma sam zainteresovan za deo animacija, naročito u Macromedia Flashu, ja ću ovde da ponekad malo kačim svoje radove i da ih komentarišem. Ne očekujem da će to biti česta pojava, ali mislim da će biti zanimljivo i da će malo da oživi ovu grobnu atmosferu koju, bar na mene stavlja ova mračna pozadina i hladne boje.
Kao zaključak za danas, ostaviću samo jedno pitanje: Da li sreća postoji i ako postoji koliko utiče na naše živote?