:)

Zelim da se jos jednom zahvalim svima koji su pomogli u ispravljanju greske koju sam ja nearom i svojom lenjoscu kreirao.

Hvala vam svima i molim vas da ubuduce ne pravite nasoj profesorici problema vec ostavite komentar na blogu sa svojim misljenjima i eventualnim korekcijama mojih gresaka :)))))
HVALA JOS JEDNOM!!!

Ohrid

Hmmm....Ohrid...evo vec 3 godina kako ja planiram tamo da se vratim...bar jos jednom...mesto je predivno.
Neverovatno je koliko čovek može tamo da se odmori. Da, svi oni koji ovde zađu primete da nisam neki party animal...šta ću takav sam, volim moj mir,moje prijatelje... mislim da će to biti jedno lepo iskustvo jer idem tamo početkom avgusta i ostajem koliko god para budem imao u džepu dok ne potrošim. Uskoro ću i par slika dodati samo da vam dočaram osećaj, ali ne odmah moram da nađem gde su mi :)
Ideja mi je ovakva: jutro, rano je. Ja ustajem i uzimam knjigu i kafu i odlazim na terasu(po moguđstvu ali može i obična bašta ili samo neko mesto odakle mogu da gledam sunce ;) ). Palim cigaru i osećam kako me sva tenzija napušta... Kasnije pravim doručak za mene + moje prijatelje koji će tamo biti samnom (wiki, milica, kristina + još neke 3 devojke koje ne znam). posle doručka i sređivanja idemo na plažu gde ću bezobrazno da se kupam na brzaka svakih pola sata a u međuvremenu da čitam knjigu ili igram Lorerm-a (ko razume shvatiće ;) ).u povratku hvatamo neku klopu i onda idemo malko u razgledanje grada i njegovih znamenitosti kojih je, hvala , puno! I na kraju quality time with friends...aka izlazak ili jednostavno noćno kupanje ili sl...
Jedan dan definitivno moramo da obezbedimo da odemo na Sveti Naum...ah, taj mir tamo... ja to ne umem rečima opisati jer tišina je jedino što može da opiše takvo mesto.
Možda će neki zameriti jer nije raskošno ili nema ludovanja u mom planu, ali volim sebe da smatram skromnim i mislim da će nam bez obzira na sve ipak biti lepo :)

E, a sad real-world... AVGUST JE JOŠ DALEKO!!! :(

Teret

Ja nisam osoba koja se dobro snalazi sa ironijom, mislim znam da je vrlo moćno oružje i po potrebi mogu da je koristim, tada će vam moji prijatelji reći kako sam najgora osoba na svetu. Nekako uvek umem da potrefim u tačku koja najviše boli u datom trenutku ali da ipak bol ostane prolazan. To je jedna od mojih osobina koju baš ne volim. Ipak, mnogo gore situacije od tih su one kada ljudi misle da sam hteo da ih povredim, pokažem kako su manje vredni od mene ili slično, kada samo izražavam svoje mišljenje ili još gore želim da pomognem. U takvim trenucima osećam se kao da me niko ne poznaje. Ja nisam neko ko može samo tako iz čista mira neisprovociran da povredi drugu osobu. Jednostavno ne bih voleo da meni neko to učini i ja to ne činim drugim ljudima. Opet, kao i svaka druga osoba uvek stvari gledam prvo iz svog ugla, a kako imam brži jezik od pameti nekada to zna da bude problem.
Ne patim od nekih preteranih predrasuda. Ali teško je izdržati ljude koji pate od njih i to naručito kad su predrasude vezane za njih same, oni su uvek spremni da vam stave loše reči o njima u usta.
Kada mi se desi tako neka malko glupa stvar i izlanem nešto što vređa, volim da mi ljudi kažu lepo i izvinjenje će odmah biti tu jer ću smatrati da je potrebno, ali kada krenu sa ironijom i bezobraznim dopaskama ili čak ignorisanjem...e to već vređa i čini da se osećam kao opterećenje koje im je bez njihove volje nametnuto. Tada najradije bivam sam sa svojim bolom. Tražim rešenje i način da se iz svega izađe tako da svi budu zadovoljni. Naravno, to neretko nije moguće, ali ja uvek trošim vreme na takve stvari. Najgori stepen mog nezadovoljstva je kada odlučim da jednostavno ne želim da budem opterećenje nekome i shvatim da ako ja ne budem taj koji će zvati, druga osoba sigurno neće ništa učiniti. Da li sam u tom slučaju ja kriv? ili možda ne...
Ne volim svoje raspoloženje, nekada previše razmišljam... Nekada ne znam kako da se opustim i da uživam a nekada mi se čini samo da moje prisustvo negde unosi neprijatnost i najradije ću samo pobeći. Od ljudi, od sveta, od svetlosti dana, od muzike, pogleda prolaznika, sebe... svega... Trudim se da u sebe "ugradim" osobine koje mi se sviđaju kod drugih ljudi i onda te osobine i tražim, uvek ima novih osobina koje mi se sviđaju kod nekog, a niko drugi ih nema. U tom mom traženju, takvom kakvo je, previše često se razočaram u ljude. Shvatiti koliko su neki ljudi u poricanju sebe samih i koliko smo nekada prazni i sebični je jezivo u najmanju ruku. Ne želim da budem ničiji teret...

E a sad - NOVE NADE :)

Sa ponosom moram da predstavim, iako znam da kasnim (to je namerno), sajt novih nada FTN-a Iz Novog Sada, iako ja nisam medju tim koji su kreirali taj sajt, vrlo sam ponosan sto su ljudi uspeli to da urade i sto stvarno se trude :)))))
Moje Cestitke i najbolje zelje, zasluzili su mnogo vise, ali ja sad mogu samo da ih malko reklamiram ;)
http://www.bloggernauts.net/

Petak 13.

Na danasnji dan: "1519. Rođena francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči, kćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija. Posle smrti muža Anrija II, od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja. Po njenom nalogu, 1572. izvršen pokolj više hiljada protestanata u Francuskoj, Bartolomejska noć."
E ovo sam ja nasao kako mi stoji u RSS readeru danas kad sam dosao kuci sa faxa...(da nedelja je ali na FTN kolokvijumi nedeljom su noramalna stvar...)
Sad, za one koji nisu imali srecu da im istoriju predaje Nada Domazet-Januzovic mozda ce ovo biti nova stvar.
<* Kao prvo, zelim da se izvinim zbog greske koju sam nacinio prilikom postavljanja ovog teksta jer iz moje lenjosti da proverim informacije koje sam imao promasio sam poreklo Petka 13. za cela dva veka! Druga stvar, i mnogo bitnija, je da zelim da se zahvalim svim ljudima koji su ucestvovali u akciji ciji je cilj bio ispravka dole ispravljanih gresaka. Hvala vam svima, i hvala mojoj dragoj profesorici koja je uspela da me nadje i ulepsa mi jos jedan dan!!! :)
*>
Jedne aprilske noci 1572. godine nastao je Petak 13. Da to je bila Bartolomejska noc.
<*
A ovo je tekst koji je tu trebao da stoji od samog pocetka.
Na osnovu mojih izvora - wikipedia prvenstveno, ovo je pretpostavka o poreklu Petka 13. za koju vazi da je najverovatnija.

*>
Petak 13. je nastao oktobra 1307. i vezan je za vitezove Templare i francuskog kralja Filipa IV po cijem je naredjenju izvrseno simultano hapsenje, mucenje i konacno ubijanje svih francuskih Templara. Znam da nije lepo ostavljati nepotpune informacije (o to sam se vec opekao), tako da evo ga i link ka stranicama Wikipedie na kojoj mozete detaljnije da se informisete o ovom konkretnom dogadjaju...


Da sad jos samo znam zasto sam odlucio ovo da napisem posle toliko vremena... Valjda je lepo setiti se nekih stvari, a mene je ova vest podsetila na moju profesoricu, na srednju skolu, na cinjenicu zasto toliko volim znanje i na ovaj blog, mesto na kome uvek mogu da zapisem sve sto me muci, raduje ili jednostavno zanima...

---------------------------------------------------------------
E a sad druga tema :))))))
Looking For Group
Ovo je strip kog svaki ljubitelj D&D mora da procita, pod obavezno!!!!
Ja sam sasvim slucajno saznao za njega ali kad sam saznao seo sam i procitao svih do tada postojecih 80ak strana. Sada ima i mnogo vise sttrana, mislim da je broj negde oko 140... Predivna stvar, stvarno sam se slatko smejao Richardovim salama i luckastom ponasanju, njegovom smislu za humor, neustrasivosti (uglavnom ironicnoj) i jednostavno njegovoj gluposti .
Nadam se da ce i svaki slucajni prolaznik na ovom sajtu pogledati LFG jer stvarno je vredno :))))

knjige

Biti covek, rodjen bez svoga znanja i bez svoje volje, bacen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdrzati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredvidjene postupke svoje i tudje, koji ponajcesce nisu po meri nasih snaga. A povrh svega, treba jos izdrzati i svoju misao o svemu tome. Ukratko: biti covek.
Secate se ovog, ne?
Da, to je rekao Ivo Andric. Iako nisam neki preterani ljubitelj njegovog stila, jako mi se svidja njegova ideja price i pricanja.
Eto, citao sam malo u poslednje vreme... Procitao sam Da Vincijev kod. Zanimljiva knjizica... Da kazem knjizica jer se cini kao da je nesto veliko, a nije. Utoliko je zanimljivije od ostalih jeftinih bestselera ukoliko je vise upleteno u stvarnost. Neko pametan je rekao jos davno mislim, da je najbolja laz polulaz. Bio/la je u pravu, jer ovo se cini neverovatno realno i vrlo je zanimljivo moram priznati.
Retko kad citam tako nesto, ali stil mu je savrsen po mom misljenju. Uostalom ima sve sto odgovara ovom nasem urbanom svetu: dinamicnost, realnost, malo opisa, malo emocija, bez puno odugovlacenja...
Ali ne znam, jos uvek sam ja navucen na dobru, ne bas tako staru epsku fantastiku, i fantastiku uopste...
Mislim samo da je svet i previse pun zlobe, nefer svari i ljudi... da ljudi koji su uvek dobri, a opet uvek nekako nadju nacin da se medjusobno povrede.
Siguran sam da ako realno mozete da sagledate, da cete shvatiti da je to istina. Retki su ljudi koji zele da naude drugima, ali nekada jednostavno nismo u mogucnosti da to ne ucinimo...
Voleti znaci biti u agoniji, osecati bol celim svojim telom u svakom momentu. Uvek ce se desiti neki momenat kada ce bol postati tolika da je primetimo, a nekad i toliko jaka da necemo cutati o njoj. Dobra stvar je da su ljudi poprilicno zaboravna bica pa da se bas i ne secamo svih nanetih nam boli.
Moje misljenje je da u nasoj zemlji nikada niko nece biti u potpunosti srecan... Jednostavno je stvarno. Sa roditeljima znamo da budemo(ili bar imamo predstavu da bi trebalo da budemo) mnogo blizi nego sto je to moguce, sa prijateljima moramo biti STALNO da bi nas smatrali prijateljima, propustite jedan dan da nekoga nazovete i vec su tu price kako ste ljuti..., braca i sestre retko funkcionisu kao prijatelji... da li treba da nastavim? Mislim da ne...
Znam da ovaj post konfuzno zvuci, ali tako se i osecam, razmisljam tako da mi misli lete na sve strane... Takav je danasnji dan i takvih ce biti jos, ne bojim se...previse. Ali i taj strah nije toliki da ne mogu da mu se suprodstavim.
Idem sad da spavam... ako ne budem previse mislio ;)

Roštilj

Jaoj... kako sam se prejeo, znaci bilo preterano, samo me u jednom momentu saseklo... strašno... ali bar sam uživao... bio de dobar provod, cool društvo, lepo veče u svakom slučaju, a sutra, ponovo na učenje... bar kad se otreznim... :)
Laku Noć!!!!

20.12.2007

Život nekada zna da bude surov... Evo dogovorio sam se da idem na novu godinu kod druga u stan...a sad zasto je to surovo: bice nas 9-orica kolega...da očekujem celu noc da se priča o faxu i da svi budemo mrtvi pijani...ali ko zna to samo za sada zvuči kao ne-bađ-tako-sjajna-ideja ali šta da radim, već sam se dogovorio...
Ove godine čak nemam ni prazničnog duha, kao da nova nije na dve nedelje od nas, ali ipak se dobro osecam, poceo sam mnogo manje da se nerviram oko svega. Valjda je to dobra stvar.
Žao mi je što mi se nije ispunila želja da dočekam novu sa par ljudi sa kojima bih želeo... Ali dobro nije valjda ovo poslednja koju dočekujemo, nadam se.
Svakako ja ću na tu žurku krenuti sa puno nade i nimalo očekivanja, tako će ispasti dobro mislim :)
A gde ćete vi za doček Nove godine???

@3 pm

Znam, znam... dugo nisam pisao... Nisam imao želje da pišem, a isto tako ni vremena. Seli su nam malo za vrat krenuli punom parom i evo posle 3 nedelje konačno imam malo odmora... Zadovoljan sam, relativno, svojim uspesima... Glupo je reci tako, mozda razmišljam na pogrešan način - zadovoljan sam onim što sam dobro uradio, relativno zadovoljan onim što sam ok uradio i ne razočaran ali... trudim se da ne mislim trenutno o onome što sam loše uradio. Da, i pored svega toga ja imam dovoljno pozitivnog pogleda na sve da kažem "loše sam uradio", a ne "nisam uradio dobro", jer ipak je nešto urađeno...

Nekada je pravo čudo koliko stvari uspem da naučim na loše urađenom kolokvijumu. Uvek nekako posle saznam šta je bilo to što sam loše uradio. Ali zbog takvih stvari mi bude drago, jer onda budem siguran da tu grešku neću više napraviti.
Ispali smo debili preključe. Ne znam ni zašto smo to uradili, i ne bih voleo to da ponovim, ali bilo nam je dosta svega pretpostavljam i kolokvijuma i vežbi i dosađivanja na predavanjima. Otišli smo na pivo za vreme jednih vežbi i odlučili da polu pijani odemo na sledeće. Da, bilo je nezaboravno, ali ne baš i lepo nezaboravno, nekako me je sramota još uvek... Nije fer prema asistentkinji iako nismo pravili probleme. Ona nije ni shvaila šta se dešava čini mi se. Na moje veliko čudo, ja sam uspeo da odradim obe vežbe i to tačno.... i na vreme... Neću to da se ponovi.
Veliki broj ljudi mi nedostaje... Sa puno njih se nisam video već više od mesec dana i sad mi je bezveze da zovem, ne volim razgovore tipa "pa gde si ti?", od njih mi je neprijatno. Istina je da sam mogao da nađem sat vremena, ali bio sam i previše umoran i želeo sam da na faksu sve dobro prođe... Sad mi je žao. Voleo bih da nije moralo tako da bude, jer svi oni meni puno znače u životu.
Mislim da sam se sa jednim drugom i posvađao. Nisam ni to želeo tako da bude, sad se osećam glupo... teško je opisati osećanje, imam osećaj da on meni to nikada neće oprostiti... A istina je da sam bio umoran i da ja nisam želeo da previše šale odvede u svađu-raspravu bolje je reći. Ispao sam samo budala koja hoće da se svađa... a bio sam nervozan zbog male gomile stvari, posle svega toga ta "gomila" se čini sve manjom, a ja se sve lošije osećam. Ipak smo kolege, to ne bi trebalo tako da bude... Ipak, nasuprot mojim željama, čini mi se sve više da opet nisam našao društvo kome bih pripadao i u kome bi me prihvatili... Uvek se osećam kao stranac... To može imati i svoje razloge u meni, ali ne znam, ne želim o tome da razmišljem, takve stvari i misli me deprimiraju...
Organizujemo novu godinu. Biće kod Viktora, očekujem dobar provod, nadam se da ću se iskakati malo, treba mi negde svoju energiju da ispucam...
Naručio sam kartu za EXIT08 nadam se da će biti bolji nego prošle godine... malo su ga ukaljali prošle godine, iako EXIT ne može da bude loš...
Još sam u dugovima... Čekam da saznam da li sam dobio stipendiju da mogu da vratim dugove, da se ne osećam dužnim više. Da budem "čist".
Postao sam pohlepan, želim previše stvari...
Idem da spavam, sutra je novi dan. Treba skupiti energije da se suočim sa svetom...

Da li smo svi mi zli?

Polako ali sigurno ne znam više gde se nalazim. Svaki dan je isti i svaki isto provodim. Do društva na kafu, pa na fax, pa opet kafa, pa vežbe, pa domaći i spavanje. Svaki dan isto. Jako ne volim osećaj da gubim kontrolu nad samim sobom. Dešava mi se tako puno stvari, a opet ništa novo.
Ne znam više šta da radim. Osoba koju relativno dobro poznajem(ili ne) mi se žali zbog nesrećnog stanja u kome je trenutno i da želi da napusti stan u kome je - zbog cimera. Početak priče je u tome da je ta osoba bila u dugoj vezi oko 2 godine i da u toj vezi bas i nije bila verna, veza je preknuta i sada su nastale još veće komplikacije. Cimeri su se družili sa obe osobe iz te veze i znaju za nevernosti koje su se desile(pretpostavljam iz prve ruke). Po mom mišljenju ti ljudi nisu ni krivi ni dužni a neterani su da biraju sa kime će da se druže...to nije fer. I sada ta grupa ljudi vidi rešenje u tome da stalno začikuju i budu grubi sa osobom o kojoj ja govorim. Čisto nije fer, ako želi neko da se drži po strani to i treba raditi. Ali tu se javlja drugi problem...da li je druga strana iz te bivše veze možda tražila to od njih? Mada je to malo verovatno, ne može se isključiti kao opcija. Opet je i to nefer, moglo bi praktično biti ucenjivanje...
Opet čak i da je to tako kako je, i dotična persona, a i sama zna da ne postupa fer zahteva stvari koje ne sme da zahteva po raskidu, sada umišlja svoj svet kao oronulo rastureno mesto bez ljubavi i mrvice milosti. Ja se trenutno nalazim u nebranom grožđu jer osećam potrebu te osobe da mi stavi do znanja da ću i ja biti prinuđen da biram, a ja to ne želim.
U ovakvim situacijama ja se uglavnom postavim realno. Kažem svima sve što mislim, Želeli oni to da čuju ili ne. Nisam osoba koja može samo da se drži po strani i zato mislim da je to i najbolje. Ako budem ćutao u uglu sigurno ću nešto reći što ne treba, ovako se ogradim i zdravo đaci. Ipak, ne mogu se ne pitati da li je pravilan taj stav. Zar neću na taj način povrediti tu osobu? Ne čini le me to onda na neki način zlim?
Šta je sa tom osobom, zar nije nefer to što traži od mene, zar nije nefer to što zahteva neke nerealne stvari od bivše veze?
Šta je sa populacijom "cimera" ni oni nisu ostali čisti u svemu ovome....
Da li shvatate da u ovoj priči niko nije postupio pravilno, ili možda jeste? Ne znam. Ne znam da li iko kada radi išta postupa pravilno. Uvek će neko biti povređen. Zato život i jeste tako težak i komplikovan, zato ljubav bez koje se ne može i jeste tako bolna.

p.s.(post je namerno napisan bez lica sa ciljem da se ukaže na to da nije bitan pol osobe o kojoj govorim, mogla bi to biti devojka ali i muškarac. To je nekako i suština da se ova priča može primeniti na toliko mesto i raznih situacija da je to zastrašujuće u neku ruku.)

Good Stuff

Posle, evo dosta vremena, sasvim slučajno, odlučih da odgledam par dobrih "starih" filmova Molin Rouge i Corpse Bride. Divno, dugo nisam tako uživao.
Moulin Rouge. Te divne numere, fascinantne obrade svima nam dobro poynatih pesama i sve to uz atraktivnu koreografiju i vrlo potresnu priču...vrlo blizu savršenstva! "There was a boy...", počinje film, očekivanja su astronomska za svakoga ko ovaj film nije gledao. U početku se čini vrlo šašavim (u suštini i jeste na jedan možda bizaran način) bar sve do momenta kada Ewan McGregor ne zadobije pažnju svojim prodornim glasom, "Hill are alive with the sounds of music!" Ja sam se sav naježio... Neverovatno je kako ovaj film u svojim pojedinim momentima može da me natera da želim istovrermeno da se smejem i plačem. Nikada neću shvatiti kako je to uspešno odrađeno. Divna kostimografija, savršena priča, a osvetljenje je već stvar koju samo po sebi mogu hvaliti na dugačko i naširoko. Ewan-ovi dueti sa Nicole Kidman, e to je vec druga priča, ako je film blizu, ove numere su čisto savršenstvo! Nicole(Satine) sa svojim nežnim glasom, snagom i lepotom(pozamašnom moram priznati) me je prosto očarala... Dalje bilo šta da kažem biće previše, ovo remek-delo se mora odgledati!
Corpse Bride... Ne znam šta mi bi da se uhvatim u redu jedan za drugim dva mjuzikla, ali eto učinio sam to i nisam se pokajao. Tim Burton-u tako karakteristična i pomalo morbidna atmosvera od koje vas prolazi jeza, sklopljena u kombinaciju sa nežnim ali snažnim muzičkim numerama svakog natera da na kraju filma vrati se nazad koji minut, čisto da još jednom čuje da li "According to plan" ili "Tears to shed". Mračni, tumorni, siv i "beživotan" svet živih stavljen je u brilijantan kontrast sa raspevanim, energičnim, raznobojnim svetom mrtvih. To može samo Tim Burton. Lutke koje stvarno igledaju žive(mrtve) bile su idealne za ovu priču, a Glasovi Johnny Deppa, Helene Bonham Carter i Emily Watson su prava kombinacija da se svako samo opusti i uziva. Iako priča možda i nije najrazvijenija u smislu dužine i odugovlačenja, svako ko je gledao film će se složiti da takvo nešto nije ni bilo neophodno. Svako produžavanje ili modifikovanje ovog dela vodilo bi silaznom putanjom.
Tako je divno setiti se nekih stvari kojima smo se oduševili i prvi put i biti u mogućnosti ponovo ih preživeti....Možemo samo biti zahvalni za postojanje filmske umetnost.

Fedora 7

Da se primetiti da sam stavio counter za vreme koje je preostalo do nove verzije ubuntu-a... Naravno, to je moja nova manija, odlučih se malo upoznati sa onim što bih već trebalo da znam - Linux operativnim sistemom...
I tako, u utorak sam nahvatao Nemanju(moju stalnu žrtvu) da mi, dok je sređivao svoj lap, onako usput instalira Linux...Imao sam ja tu kojekakve verzije kojekakvih verzija raznih Linuxa, ali on reče Fedora 7 i to bi!!! Ah, te čari instaliranja novog OS-a!
Počeli mi tako, (tj. Nemanja ja sam više posmatrao...) prva stvar koja mi je zapala za oko je bilo detaljno seciranje i dekomponovanje mog HDD na šurnaest particija, a svaka manja od druge(1Gb,15Gb,4Gb i ostade 60Gb cca). Sve divno, radi i mi krenusmo da instaliramo F7. Kad ono a grmlini opet...(strašno, da sam znao koliko okultizma ima u svemu ovome ne bi se ni upuštao u programiranje ;P ) Ja imam ADSL ali je priključen preko USB ane eternet konekcije za kompjuter... jedno 3-4 sata nam je trebalo da skontamo zašto staje gde dtaje i neće dalje. Uspešno smo iščupali kabel i nastavili srećni i zadovoljno dalje.
Ah, sve je sada tako divno, imam Linux, imam Win...divota, samo ipak ja još čekm na Ubuntu, tu će i internet da mi radi, a Veljko smatra da će i moći da se namesti i driver za grafičku, pa hajde da mu verujemo... Očekujem mnogo novih otkrića i bar pripreme za ispite kakve bi trebale da budu a ne preko nekih CD verzija Linuxa za koje treba večnost i po da se pokrenu i koje ne mogu nikako da sačuvaju bilo šta što se radi...

Počelo je...

A bit ominous title don't you think? Ajde dobro, nije tako strašno, priznajem... Fax je ponovo u pogonu i mi(studenti) smo ponovo "zaposleni". Ova godina, ipak, očekujem da bude ok i zanimljiva, jer sam sam birao deo predmeta... Juče su mi krenula predavanja i bilo je interesantno, zanimlkjivo mi je uvek bilo kako na faxu stalno nastavljaju svaku godinu kao da se prethodne nikada nisu ni desile i da je sasvim normalno da posle 4 meseca koliko se nismo svi videli, samo se nastavi predavanje. Iako mislim da je tako bolje, da je po klasičnom srpskom bilo bi to 3 nedelje slavlje zbog ponovnog okupljanja, pa 10 nedelja slavlja jer je uspešno proslavljeno okupljanje, pa još 1 nedelja slavlja jer smo preživeli semestar.
U svakom slučaju, kampus opet vrvi od ljudi, lepih ljudi svi sređeni, nasmejani, zaokupljeni razgovorom ispod mnoštva drveća koje je već polako, ali sigurno, počelo da menja boje. Počela je već prvog dana trka do prizemlja na svakoj pauzi da se izađe na malo svežeg vazduha(za pušače na cigaru) i da se malo razbudimo od sna koji nas hvata u, za sada ne još tako zagušljivim salama.
Tako je lep osećaj šetati se kampusom i jednostavno osećati kako si deo nečeg većeg, te gužve i žamora koji se odvaja svuda. Svašta se može videti, od brucoša koji pogubljeno zamahuju glavom i skeniraju okolinu da nađu tu jednu jedinu osobu koju su malo upoznali i bez koje su totalno izgubljeni, stariji studenti koji još po koji trče zbog upisa ili rezultata ispita,ali uglavnom stoje u "čoporima" i smeju se dok prepričavaju šta se sve desilo i koja će sve predavanja propustiti ove godine.
Ah, tako je lepo biti student!!!

Divno veče

Evo, vratih se od drugarice iz dana srednje škole, sa kojom u tom periodu nisam baš bio preterano blizak. Sada mislim da sam pogrešio.
U to vreme mislio sam da je ona jedna od "onih" - plavuša sa opsesijom narodnjacima i bez ikakvih dubljih misli. Ipak, uvek sam poštovao njenu pravičnost, iskrenost i upornost. To mi je uvek kod nje bilo interesantno. Danas se pokazalo da sam tada pravio jednu kardinalnu grešku, nikada nisam mislio da neko mene može da posmatra, već samo da ja posmatram i analiziram druge. Sada jako žalim zbog toga.
Veoma mi je drago i srećan sam što sam večeras bio kod nje, zbližili smo se na jednom mentalnom nivou dve tolerantne osobe koje imaju dosta sličnih ideja i shvatanja, a opet toliko različitih. Tema nikako nije nedostajalo za 4 sata otprilike razglabali smo o toliko stvari da se ja više ni ne sećam svih... Ona se dosta promenila, ali samo fizički, iako sam ja mislio drugačije, jer ona je oduvek imala sposobnost te introspekcije za koju sam ja počeo da sumnjam da je tu tek od nedavno. Oduševljen sam.
Ovo veče mi je baš donelo ono što mi je trebalo, povratio sam usput izgubljenu veru u sebe i samopoštovanje, ali što je najbitnije počeo sam da produbljujem jedno prijateljstvo za koje sam dugo mislio da će ostati samo površno, a sada sam siguran da može da postane izuzetno!

Istinita priča

I evo, konačno, kao što se da videti, moj blog je opremljen mnogobrojnim malim spravicama kreiranim u divnom, obožavanom sada Adobe-ovom Flashu! Naravno, siguran sam da ćete o napretku i samom procesu implementiranja dotičnih dodataka moći da nađete ogroman broj apsolutno 100% bezobrazno lažnih podataka i postova na drugim blogovima, ali zato sam ja tu kao glavni akter celog ovog dešavanja da iznesem istinu na videlo! Pa, evo kako se sve zbilo:

Odlučio sam ja, tako, jednog dana da želim da uradim gore pomenute stvari, kada vrag je umešao svoje prste i poslao gremline da sprečavaju sve hosting sajtove da prikazuju meni potrebne podatke, da odbijaju da ih uploaduju i slično. Crna magija ovih gremlina je bila glavni način njihovog funkcionisanja, bacili su kletve na sve moguće poznate hosting sajtove koji mogu da hostuju swf fajlove! Zamislite bezobrazluka li... I ja sam se odmah obratio za pomoć ljudima koji su specijalci u oblasti otklanjanja crne magije i kletvi, Nemanja the White je bio prva osoba kojoj sam se obratio, on je naravno zajedno samnom isprobao pozamašan broj okultnih radnji, jer još nismo bili svesni sa kojim nivoom crne magije imamo posla. pokušali smo razne vrste žrtvovanja, prizivanja nižih demona i sve moguće zaštitne enkantacije koje smo mogli da stavimo samostalno na fajlove. Ništa nije upalilo, ostali smo razočarani i odlučili da moramo da napravimo bolju strategiju jer smo podcenili sile na snazi.

U danima koji su sledili ja sam samostalno, iako to nije bilo preporučivo, pokušavao neke niže magije, neke su čak se i odbijale i postojale su minorne posledice. Tada sam odlučio da jedan ekspert za datu oblast nije dovoljan i da moramo potražiti pomoć još nekoga. Otišao sam do Une takođe poznate i kao fairygotmother... ona je inače poznata po svojim dobrim delima koje je učinila za Pinokija, uspavanu Lepoticu i Pepeljugu. Ona je samo progovorila reči mudrosti, jer je odmah shvatila o čemu se tu radi. "RTFM!", reče ona, i Nemanja the White i ja poslušamo i prihvatismo ovu mudrost. Nemanja je odmah preuzeo na sebe da prouči TFM(the fucking manual). I nedugo zatim uspeli smo da smislimo idealan način da se rešimo problema. Naravno nismo odmah direktno delovali, hteli smo da proverimo da li će taktika da radi i Nemanja je probao prvo na svom blogu, dobro zaštićenom enkantacijama sila dobra i svetlosti i uspeo! Sledeće je bilo lako, pratići rituale koje je on izvodio ja sam uspeo da kanalisanjem magijske energije premostim animaciju na dobro zaštićen hosting sajt i da je potom prikažem na svom blogu, kao što i vidite, još je tu.
moram ovom prilikom da se zahvalim i Nemanji the White i Uni the Fairygodmother, jer su mi neizmerno pomogli u ovom poslu... Ljudi stvarno sm vam mnogo zahvalan!!!!!
Eto tako je sve to bilo i sada svi možete da uživate u lepotama mog poboljšanog bloga :)

Bruka i sramota...

Ovo je iznanađenje čak i za mene, iako sam očekivao da će nekako da se upropasti Eurosong 2008...

Evo vidite kako izgleda zvanični logotip koji je pobedio na konkursu pa sami prosudite...

Mislim da je ovo stvarno i previše i da moji komentari ovog "logotipa" nisu potrebni. Oni koji se slažu sa mojim mišljenjem i žele da se malo manje osramotimo na ovom događaju mogu se priključiti peticiji koja se potpisuje na ovom linku. A na sajtu radio televizije srbije možete da vidite i ostala slična "dizajnerska" rešenja koja su ponuđenja i idu u kompletu sa ovim...

Moj lični utisak je da je dete, koje je tek otkrilo ilustrator malo se igralo, prijavilo se na konkurs i osvojilo 5000 eura, kolika je bila nagrada za pobednika konkursa.

Čuda prirode

Šetao sam se malo po netu, čitao blogove, pregledao stranice i naiđem na jedan vrlo zanimljiv teks o imitacijama... dobro, to su mnogo drugačije imitacije od ovih, ali tekst je bio vrlo zanimljiv i u komentarima je neko okačio baš ovaj snimak... hm, mislim da su sve moje reči ovde i suvišne i da ću da ostavim sve ovo samo sa linkom do teksta i ovim fenomenalnim snimkom....

Gremlini

Da, gremlini, mislim da su oni krivi zato što animacija, koja bi trebalo da se nalazi na samom početku strane, je često zamenjena prazninom iz tako nekih meni nejasnih razloga.
Pošto sam probao sve što sam znao, sada sam odlučio da to stvarno moraju biti gremlini, ništa drugo nije toliko nepredvidivo, niti toliko iritantno, i niko drugi ne bi imao toliko živaca da sedi i poigrava se samo sa mojim nervima.
Već treći dan, evo prolazi, kako pokušavam bezuspešno da namestim da ovo proradi i sada počinjem da se, iako sam vrlo realna osoba i volim da je sve eksperimentalno dokazano, okrećem okultizmu, mistici, religiji i otvoren sam za sve okultne i religijske radnje i obrede koji će mi pomoći da se rešim ove dosade od stvorenja koja sprečavaju da radi kako treba!
U potpunosti sam otvoren za sve predloge...
p.s. (moraću samo da se snadjem i vidim gde ima da se nadju žablje oči, krila slepog miša, zubi daždevnjaka i slično, jer i to je, očigledno, nešto novo u šta moram da se uputim da bi ovo uspelo...)

Dosada

Sedim. Na kompjuteru sam pustio vec 23. epizodu serije Brothers & Sisters. Serija je dobra, zanimljiva, ali nije to to. Dosadno mi je. Napolju je lepo vreme, ali ja ne mogu, ispravka, ne želim da izađem. Bolestan sam, imam glavobolje, temperaturu i veoma neprijatan kašalj.

Kako da se zabavim, šta da radim da zaokupim svoju pažnju da vreme brzo prođe? Da li ste se ikada zapitali šta je to dosada, kako nastaje i dakle je uopšte tu?

Ajdemo redom, etimološki, po wikipediji je reč dosada (boredom) prvi put se pojavila u knjizi Čarlsa Dikinsa (Charles Dickens), "Bleak House" 1852. godine, iako je izraz postojao i pre.

A što se tiče njene definicije, ovo bi moglo da bude nešto nalik tome:
Dosada je osecanje neukljucenosti u sadrzaje koji okruzuju licnost. Pracena je rasutom paznjom,osecajem nestrpljivosti i nezadovoljstva, teznjom da se izbegnu uslovi koji ne pruzaju mogucnosti za psiholosko vezivanje.
Da, znam da je to samo definicija i da ništa ne pomaže... Sedim već dva dana kod kuće, nigde ne idem, ne radim ništa konstruktivno, ubijam se od dosade...Osećaj da me ništa pod nebom ne zanima, da mogao bih da radim toliko stvari, ali baš u ovom trenutku ništa od toga mi se ne radi. Trebalo bi da uživam, ali toliko mi je ta reč "uživanje" strana u ovom trenutku... Hteo bih da gledam TV, ali tamo nema ništa zanimljivo. Hteo bih da animiram nešto u Flashu, ali siguran sam da će mi to brzo dosaditi... Treba mi nešto da me pokrene, da mi neko nešto naredi, ali tako da ću to morati da uradim, da nemam mogućnost da od toga pobegnem.
Ja se stvarno nadam da ovaj tekst u mom blogu niko neće pročitati, iz jednog jednostavnog razloga - dosadan je! Voleo bih da nisam bolestan i da imam energije i mašte kao što inače imam, ovako ne vredi. Došao sam ovde da ubijem dosadu... Nije pomoglo, sad mi je dosadno i da pišem više, ko zna šta je sledeće, na čega ću dalje preći da izlečim ovo psihičko stanje u kome se nalazim... Ah, baš bih voleo da mi nije ovako dosadno, baš bi voleo da znam šta mi se sada radi...

Six Feet Under

Ili kako je na netu često u skraćenom nazivu daju kao SFU ili 6FU. Ovo je, po mom mišljenju, NAJBOLJA serija napravljena!!! Svako ko je nije gledao, mora to da uradi, naručito mlađa populacija(mladja u smislu od 18-2*) jer mislim da starijima neće toliko značiti, naročito zbog silne morbidnosti, droge, alkohola i seksa koji se tu pojavljuju (da ne spominjem nestopostotno heteroseksualno opredeljenje likova i eksplicitno iznošenje činjenica vezano za sex od strane likova, moglo bi to biti i previše za naše starije sunarodnike...). Ipak, ne bih, naravno, preporučio ovu seriju da je cela o sexu i drogama. Naprotiv, ova serija ima toliko više od toga, ovo su samo činjenice svakodnevnog života od kojih ljudi uglavnom teže da se sakriju, a kojih u ovoj seriji ima...

Odakle da počnem, pa hajde od same priče... Totalno neočekivano, ja nisam uspeo da predvidim ni jedan jedini detalj koji se dogodio, a priča je skroz realna. Teško je definisati temu same serije, mogla bi da glasi različito, u zavisnosti od epizode koja se posmatra. Na primer, mogli bismo da kažemo da govori o jednoj običnoj porodici koja se bavi neobičnim poslom - pogrebnici su, ali to opet ne bih uključilo sve,a i malo je netačno jer centar priče nije na njihovom poslu. Život, e to bi bilo možda malko bliže, ali i smrt, što bi možda upotpunilo ideju, ali je ipak i to previše opširno... U svakom slučaju, mislim da je stvarno neophodno to odgledati da bi se shvatilo o čemu se tu radi i šta je tema serije...

Likovi su apsolutno fantastični - teraju na plač, smeh, suze radosnice, kikotanje, zlobno kikotanje, izazivaju da vam bude toplo oko srca ili vas jednostavno nerviraju i želite da ih oterate na jedno ne baš tako lepo mesto. Ipak, ja moram još jednom da odgledam celu seriju, samo zbog likova. Prvim gledanjem sam mogao apsolutno da se udubim u površinsku analizu svakog lika, ali jedva da sam i primetio površinu, drugim gledanjem se nadam da ću je bar zagrebati... Stereotipi ne postoje! Stereotip je taboo reč za ovu seriju, niko nije stereotip i ovi likovi su apsolutni 100% ljudi od krvi i mesa, sa emocijama, bez zlobnih namera, onakvi kakvi se mogu sresti u svakodnevnom životu. Ja sam vrlo svestan, i morate mi verovati na reč kada kažem da svaki lik zaslužuje da napišem o njemu bar onoliko koliko sada pišem za celu seriju, ali to je trenutno nemoguće, jer upropastio bih uživanje svima koji žele da je gledaju...
Da li znate šta znači perfekcija? E to je ono što možete da očekijete od svake scene ove serije. Svaki momenat i kadar su dovedeni do savršenstva, ništa nije ostavljeno slučaju. Lokacija, muzika (imaće poseban pasus!), izrazi lica, slučajnosti u seriji, scena, dijalozi, monolizi, atmosfera sve je uklopljeno do najsitnijih detalja. Kako sam to primetio? Pa nije teško, shvati se odmah razlika posle prvih par odgledanih epizoda da je sve tako, jer počinjete da se zapitujete da li je to slučajno tako postavljeno, da li se baš ta rečenica stvorila u takvim uslovima u umu nekog lika, da li je to trebalo da se desi? Naravno ovakva pitanj postavljate sebi do kraja serije i na svako vaše pitanje dobijete odgovor...

Muzika, kao što rekih zaslužuje sopstveni pasus, ali ne dugačak, samo da se izdvoji, jer je vredna toliko. Nema više pesama koje su svima zapale za uho da se vrte u pozadini, nego, seli ljudi lepo tražili, čini se duuuuuuuugo vremena, da nadju onu najbolju za datu situaciju, svaku su pronašli. Uvodna numera i numera koja ide uz poslednje scene serije su najbolje stvari kije sam ja ikada čuo u nekom filmu. Uvodna numera vas jednostavno prenese u taj čudni, a tako svakidašnji svet u kome žive naši likovi, da na sam zvuk sa početka pesme ja se sav naježim i počinjem da se pitam koga će i na koji način u ovoj epizodi ubiti genijalni režiseri.



Sam kraj serije je IDEALAN za ovu seriju. Nikada nisam previše voleo serije u kojima ostaje dosta stvari nedorečeno, znate ono a sa kim je on/ona završio/la, kako im posao dalje ide, da li im je uspelo da odrade to do kraja, a šta se desilo onom liku što se javio u svega par epizoda i slično... Kraj serije je stvarno kraj i zaokruži sve, svemu da smisao i ostavi vas bež daha! Ja sam morao da ga odgledam 3 puta kada sam završavao seriju prvi put, a i danas se nekad prikačim na youtube, čisto da ga vidim opet, i čujem tu neverovatnu muziku.
Svi koji nisu gledali ovu seriju, obavezno moraju da joj posvete dovoljno svog vremena, ima samo 5 serijala, sa po 12-13 epizoda, a svaka traje po 45 minuta. Ja sam je gledao u sred ispitnog roka i upravo planiram da počnem iz početka kad krene fax!

Neverovatno delo! Na svakoga ostavlja jak utisak i niko posle nje ne ostaje isti... Vrlo je dobra za prilagodjavanje ljudima, u smislu da svako može da se nadje u njoj, ako ste tip koji voli dubokoumne stvari - super, samo zabavu - može, filozofiranje o svetu, životu, vezama ljubavnim, prijateljskim ili uopšte - može, može, može! Nadam se da nisam ništa propustio... iako, siguran sam da sam morao, ovo je ogromno delo industrije zabave koje, po mom mišljenju, doprinosi veoma umetnosti ovog tipa. Ovo delo je dalo meni potpuno novo značenje reči serija, i nateralo me da serije više ne gledam samo kao popodnevnu zabavu subotom, nego kao prava umetnička dela iz kojih se dosta dobrih stvari može saznati i naučiti.

SVIMA JE PREPORUČUJEM!!!